Омов закона нам показује како јачина струје зависи од напона и од отпора. Постоји Омов закон за део струјног кла и за цело коло.
Омов закон за део струјног кола
Немачки научник Георг Симон Ом проучавао је како на јачину струје I, утиче напон U и електрична отпорност R.
Најпре је у првом експерименту мењао напон. Мерио је јачину струје са једном батеријом па са две батерије и на крају са три. Схватио је да колико пута се повећа напон толико пута се повећа јачина струје. тј. да је јачина струје сразмерна напону.
У другом експерименту је мењао величину отпора и мерио је јачину струје. Измерио би јачину струје са једним отпорником па са још једним и на крају са три отпорника. Сваки пут би додавањем отпорника добијао мању јачину струје. Други пут дупло мању, а трећи пут три пута мању. Закључио је да је јачина струје обрнуто сразмерна електричном отпору.
Из ова два експеримента је донео свој закон за део струјног кола.
Деф: Јачина струје у делу кола сразмерна је напону на крајевима проводника а обрнуто сразмерна његовој електричној отпорности.
Омов закон за цело струјно коло
Омов закон за цело струјно коло обухвата и извор електричне струје па са њим и електромоторну силу извора и његову унотрашњу отпорност.
Посматрамо електрично коло које садржи отпорник и извор који су спојени жицом мале отпорности. Ако се измери пад напона на отпорнику добија се да је његова вредност мања од eлектромоторне силе извора (ЕМС) U< ε.
До тога долази зато што струја док пролази кроз извор наилази на његову унутрашњу отпорност r која је мала али не и занемарљива. Та унутрашња отпорност смањује ЕМС извора.
Јачина струје код целог струјног кола се изражава као:
Омов закон за цело струјно коло гласи:
Деф: Јачина струје у целом струјном колу сразмерна је електромоторној сили извора, а обрнуто сразмерна збиру отпорности отпора спољашњег дела кола и унутрашњој отпорности извора.
