Област физике која проучава звук назива се акустика. Звук је све оно што чујемо од 20 Hz до 20 kHz. Спада у механички, лонгитудинални талас. Ниже фреквенције од звука спадају у инфразвук, а више у ултразвук. Њих не можемо да чујемо.
Звук се простире кроз сва три агрегатна стања. Најбрже се простире кроз чврсто, па кроз течно и најспорије кроз гасовито т.ј кроз ваздух. Брзина звука у ваздуху износи 340 m/s, на температури од 20o C. Брже се простире када је ваздух на већој температури, а спорије када је хладно. Звук се не простире кроз вакуум јер у вакууму нема честица које би осциловале.
Дели се на тон ( хармонијско осциловање ) пример: певање, звукови затегнутих струна и на шум ( нехармонијско осциловање ) пример: рад мотора, експлозије, шкрипање... Тонови су углавном пријатни, а шумови непријатни.
Извори звука су сва тела која могу да осцилују у области звучне фреквенције.
Од звучног извора осцилације се преносе на околне честице. Честице осцилују тако да настаје њихово наизменично згушњавање и разређивање – звучни талас. Звучни талас у уху изазива осциловање бубне опне, што ствара осећај чујности звука.
Звук и његове особине. су боја, јачина и висина.
боја звука – карактеристична за сваку врсту звука (на основу ње могу да се препознају звуци), зависи од односа амплитуда и фреквенција
јачина звука – зависи од енергије која се преноси таласом
висина – зависи од фреквенције, већа фреквенција – већа висина
Заштита од буке
