Деф: Атом је најситнија честица неког хемијског елемента која задржава његове хемијске особине.

Постојале су разне теорије о структури атома. Неке од њих су Томсонова,

Радерфордова...

Џ. Џ. Томосон је (1903) предложио модел атома по коме атом представља сферу у којој је равномерно распоређена позитивна количина наелектрисања, у којоj се налазе електрони. Електрони осцилујући око својих равнотежних положаја. То је такозвани модел јагоде са саменкама.

Радерфорд је (1911.) је на основу експеримената у коме је пропуштао $\alpha$ честице кроз фолију од злата. Формулисао планетарни модел атома, користећи сличност са Сунчевим планетарним системом.

По радерфорду, атом се састоји од језгра (нуклеус) и омотача.

У језгру су честице које се заједничким именом називају нуклеони а то су: протон и неутрони.

У електронском омотачу круже електрони.

Електрони су негативни, протони су позитивни, а неутрони су неутрални тј. ненаелектрисани.

Атом је као целина неутралан (јер има исти број протона и електрона који имају исту количину наелектирсања различитог знака).

Највећи део атома је празан простор. Маса атома сконцентрисана је у језгру, а маса електрона је занемарљива.

Сваки атом одређен је са два броја:

А-масени број ( који представља збир броја протона и неутрона)
Z-редни ( који представља број протона и означава место у периодном систему)

Јонизацијом атом може да отпушта електроне и постаје позитиван јон или прима електроне и постаје негативан јон. Број протона и неутрона остаје исти.

Изотопи су језгра атома са истим редним али различитим масеним бројем. Најпознатији је изотоп водоника.

Нуклеарне силе

Нуклеарне силе се јављају у језгру атома, нуклеусу одатле и потиче њихов назив.

Особине нуклеарне силе су:

То су најјаче силе до сада откривене у природи. Пуно су јаче од Кулонових , електричних сила.
Делују између протона и неутрона.
Делују на малим растојањима (кратког су домета).
Делују само између суседних нуклеона.
Не зависе од наелектрисања. Исте су између два протона, два неутрона и протона и неутрона.