Сила као узрок промене брзине тела
Када сила делује на тело она га покреће из мировања, мења му брзину или га деформише. О чему говори и Први Њутнов закон. Када на тело не делује сила тело мирује или се креће равномерно праволинијски, а када на тело делује сила брзина тела се мења.
Примери: Лопта се не покреће сама од себе док на њу не делује сила. Можемо је убрзати или успорити ако на њу делујемо силом. Сила телу даје убрзање. Такође се лопта деловањем силе може и деформисати.
Убрзање
Када сила мења брзину тела може да га убрзава или успорава. Величина која показује промену брзине тела назива се убрзање.
Деф: Убрзање је промена брзине тела у јединици времена.
Када се брзина повећава кретање је убрзано, а кад се брзина смањује кретање је успорено. У оба случаја промена брзине се назива убрзање.
Када се ролеркостер спушта брзина се повећава кажемо да убрзава. Када иде навише се смањује кажемо да успорава. Ознака за убрзање је: a (од енглеског acceleration)
Формула се добија када промена брзине подели са временом:
Где је промена брзине једнака разлици између крајње и почетне брзине:
Временски интервал је разлика између крајњег и почетног тренутка.
Јединица мере за убрзање се добија тако што се јединица мере за брзину подели са јединицом мрере за време:
Називав се метар у секунди на квадрат и не може се користити километар на час на квадрат.
Пример: Тело почиње да се креће у петој секунди из мировања, почетна брзина је 0 m/s, а почетни тренутак је 5s. Ако у осмој секунди достигне брзину од 6 m/s онда је крајњи тренутак 8 s, а крајња брзина 6 m/s. Тада убрзање рачунамо као:
Примери из природе:
Убрзање је векторска физичка величина има правац, смер и интензитет.
