Сила као мера узајамног деловања. Векторски карактер силе

Сила

Да би смо установили којом јачином тела узајамно делују уводимо физичку величину која се назива СИЛА. Она покреће тела из мировања, мења им брзину или их деформише.

Еластична сила враћа тела у првобитан облик и усмерена је увек супротно од силе која изазива деформацију. Сила трења се јавља између тела и подлоге и успорава тела при кретању. Сила отпора средине се јавља када се тело креће кроз неку супстанцијалну средину, судара се са њеним атомима и молекулима и успорава тела при кретању. Гравитациона сила се јавља између свих тела, осети се само код великих као што су планете. Она је увек привлачна никад одбојна. Електрична се јавља између наелектрисаних тела. Може бити привлачна и одбојна. Магнетна се јавља између магнета или између магнета и неких метала и такође је привлачна или одбојна.

Деф: Сила је мера узајамног деловања тела. То је векторска физичка величина.

Ознака за силу је- F (force) јединица мере је N-њутн, по енглеском научнику Исаку Њутну. Постоје веће и мање јединице мере за силу од њутна. Један њутн је јачина силе коју осећамо када држимо чоколаду од 100 грама.

Мање јединице мере:
мили њутн mN=1N/1000

Векторски карактер силе

Силу убрајамо у векторске величине, као и брзина и зато има правац, смер и интезитет, као и сви остали вектори. Осим тога она има и нападну тачку.

Деф: Нападна тачка силе је место на коме је сконцентрисано деловање силе.

Вектор се графички представља стрелицом.

Сила као векторска величина. Приказана је стрелица на којој  правац показује линија, смер пока стрелица, а интензитет је одређен дужином стрелице.
Интензитет, правац, смер и нападна тачка вектора силе.

Слагање сила дуж истог правца

На тело може у исто време да делује више сила и оно се онда креће као да на њега делује њихов збир тј. резултујућа сила. На овај начин слажемо или сабирамо силе.

Када на тело делују две силе дуж истог правца и смера тело се креће као да на њега делује једна резултујућа која има исти правац и смер као и обе силе, а интензитет резултујуће силе једнак је збиру интензитета појединачних.

Две силе истог правца и смера, представљене као стрелице сабирају се и постаје резултујућа сила истог правца и смера.
Слагање две силе дуж истог правца и смра

Fr =F1 +F2

Када силе делују дуж истог правца, а супротног смера интензитет резултујуће силе се добија тако што се оне одузимају. Вектор езултујућа силе има смер јаче силе.

Када се силе слажу дуж истог правца а супротног смера оне се одузимају и резултујућа сила има смер од јаче силе.
Слагање две силе дуж истог правца а супротног смера

Fr =F1 -F2

Ако су силе исте јачине дуж истог правца,  а супротно усмерене оне се поништавају. Резултујућа вредност је једнака нули Fr=0 и тело је у равнотежи. Тада тело мирује или се креће равномерно праволинијски.

Сабирање вектора на примеру колица. У првом случају исте силе вуку у два супротна смера и оне се поништавају. У другом случају једна сила вуче а једна гура колица у истом правцу и смеру и оне се сабирају. у трећем случају слабија сила вуче унапред а јача у назад дуж истог правца. тело се креће уназад.
Сабирање сила дуж истог правца
Сила. Преузето са канала Учи слободно Академија.