Преламање светлости кроз плочу, призму и сочиво

Преламање светлости дешава се при преласку из једне средине у другу. До преламања долази због промене брзине светлости при преласку из једне средине у другу.

Планпаралелна плoча

Планпаралелна плоча је провидно тело са две паралелне стране. Код плоче се светлост прелама два пута, при уласку у плочу ка нормали и при изласку из плоче од нормале. Преломљени зрак паралелан је упадном зраку и помера се за растојање - d. Колико ће износити то растојање зависи од дебљине плоче, индекса преламања плоче - n, тј. од врсте материјала и од упадног угла - $\alpha$ . Служи да се у оптичким инструментима лик помери за одређено растојање.

Преламање светлости кроз провидну плочу. На слици се виде зраци који се преламају при уласку и изласку из плоче. Упадни и преломни зрак су паралелни. — Планпаралелна плоча

Преламање светлости кроз призму

Оптичка призма је провидно тело које има бар две углачане непаралелне површине које се називају граничне. Граничне површине секу се под углом - $\theta$ . При проласку кроз призму светлост се два пута прелама. Лик се види у продужетку преломљеног зрака.

На слици је приказано преламање кроз тространу призму. Упадни зрак се прелама при уласку и изласку у призму и скреће за известан угао. — Преламање светлости кроз призму

Ако се бела светлост прелама кроз призму долази до њеног разлагања на дугине боје јер се разкличите таласне дужине преламају под различитим углом. На овај начин настаје и дуга у природи преламањем светлости кроз капи кише.

Оптичка сочива

Оптичка сочива су провидна тела са две сферне или једном сферном и једном равном површином. Могу бити:

Сабирна, која су дебља на средини а ужа на крајевима.
Расипна, ужа на средини а дебља на крајевима.

На слици су прикаѕана сабирна и расипна сочива. — Сабирна и расипна сочива

Када се конструише лик и графички приказује сочиво оно се претставља у облику стрелице.

Приказани су симболи за сабирна и расипна сочива. — Графичко представљање сочива.

Код сочива постоје две жиже на истом растојањеу. Код сабирног оне су реалне после преламања у њима се зраци сабирају, а код расипног имагинарне јер се зраци расипају као да пролазе кроз жижу.

На слици су приказани фокуси код сабирног и расипног сочива. — Фокуси код сабирног и расипног сочива.

Катрактеристични зраци код сочива

Код сочива за разлику од огледала имамо три карактеристична зрака. Први који пролази кроз центар сочива и не прелама се. Други који пада паралелно главној оптичкој оси, после преламања пролази кроз фокус. Трећи који на сочиво пада кроз фокус, после преламања простире се паралелно главној оптичкој оси.

На слици је проиказано преламање три карактеристича зрака. — Карактеристични зраци код сочивa

Увећање сочива

Увећање сочива рачуна се као однос величине лика и предмета или однос растојања лика и предмета од темена.

p-растојање предмета од центра сочива, l-растојање лика од центра сочива, P-висина предмета, L-висина лика. Aко је u>1 лик је већи од предмета, u=1 лик је једнак предмету, u<1 лик је умањен. Увећање нема јединицу мере, то је бездимензиона величина.

Оптичка јачина

Једнака је реципрочној вредности жижне даљине. Јединица мере за оптичку јачину је диоптрија D која је једнака реципрочној вредности метра.