Инерција тела
Грчки филозоф Аристотел је погрешно тврдио да тела престају да се крећу када на њих не делује сила.
Први је Галилео Галилеј приметио да се тела крећу и после престанка деловања силе и ову појаву назвао ИНЕРЦИЈА. До појаве долази кад се брзина тела нагло мења.
Бицикл не престаје да се креће када престанемо да окрећемо педале, лопта после шутирања наставља да се креће... Има још пуно примера.
Реч инерција означава тежњу тела да задржи постојеће стање.
Код лекције ,,Сила" објашњено је да сила покреће тела из мировања, мења им брзину или их деформише. Дакле потребна је да их покрене али кад их покрене није неопходна за њихово кретање.
Ово Галилејево запажање да тела настављају да се крећу и после престанка деловања силе енглески научник Исак Њутн је уобличио у свој I закон - Закон инерције.
Први Њутнов закон, закон инерције
Први Њутнов закон гласи:
Деф: Свако тело тежи да задржи стање мировања или равномерног праволинијског кретања све док га нека сила не примора да то стање промени.
Ово значи да се ни једно тело не би само покренуло док га нека сила не покрене. Исто тако ако нека сила покрене тело, оно никада само од себе не би мењало брзину док сила на њега не делује. У свемиру када се баци камен он се креће стално истом брзином док на њега не делује сила, тј. налети на друо тело. На Земљи се сва тела успоравају и после извесног времена зауставе. То се дешава не зато што на њих не делује сила него зато што делује сила трења и отпор средине. Ове две силе их успоравају тј. мањају им брзину.
Пример инерције имамо у аутобусу. Када човек седи у аутобусу и аутобус нагло крене он се помери уназад јер тежи да задржи стање мировања. Када аутобус нагло кочи путник се помера унапред јер тежи да задржи стање кретање.
Примери: По инерцији се крећу свемирски бродови. Ракета их понесе и када достигне довољну висину и брзину и усмери ка циљу настављају да се крећу по инерцији. Када нагло овучемо чашу са водом вода ће се прелити...