Мерење дужине. Одређивање површине. Мерење и одређивање запремине. Мерење времена

Мерење дужине. Одређивање површине. Мерење и одређивање запремине. Мерење времена

Мeрење дужине

Дужина је основна физичка величина. 
Ознака за дужину је: l може се користити и : d, h, s, r…

Јединица мере за дужину је: l =m-метар

Деф: Један метар је растојање између две црте на праметру тј. еталону.

Праметар или еталон. Чува се у заводу за мере и тегове у Севру крај Париза. Направљен је од специјалног материјала, легуре иридијума и платине и специфичног је облика. Чува се на тачно одређеној температури да се не би деформисао или мењао димензију.

Већа јединица мере од метра је :

километар: 1km=1000 m

Мање јединице мере од метра су:

  дециметар: 1m=10dm

 центиметар: 1 m=100 cm

  милиметар: 1 m=1000 mm

  микрометар: 1m=1000 000 μm

Дужину меримо: Лењиром, метарском траком, помичним мерилом са нонијусом, микрометарским завртњем, ласером...

Изазов: 

  1. Измери дужину своје собе и стола.
  2. Претвори у основну јединицу мере.

3,7 dm=_________   200 mm=________

45 cm=_________   89 dm=_________

0,4 km=_________             247 cm=___________

2347,5 μm=_________           13 km=___________

Одређивање површине

  Површина је изведена физичка величина.

Ознака за површину је: S,            

  јединица мере:  m^{2}

  Деф: један метар квадратни је површина квадрата чије су странице дужине један метар.  

Веће јединице мере од 1m^{2}:  

километар квадратни:  1km^{2} =1000m·1000m=1000 000 m^{2}

хектар: 1ha= 100m·100m=10 000 m^{2}

ар: 1ar =10m·10m= 100 m^{2}

Мање јединице мере од 1m^{2}:

дециметар квадратни: 1m^{2} =10 dm·10dm= 100 dm^{2}

центиметар квадратни: 1m^{2} = 100 cm ·100cm = 10 000 cm^{2}

милиметар квадратни:  1m^{2}= 1000 mm ·1000 mm = 1000 000 mm^{2}

  Одређивање површине правилних облика своди се на мерење дужине и уврштавање у формулу:

Квадрат:           S= a·a =а²      Правоугаоник:  S=a·b

Одређивање површине неправилних облика

  Неправилини облици се изделе на квадратиће, познатих површина и они се саберу. Што су ситнији квадратићи одрђивање је прецизније.

ИЗАЗОВ:

  1. Одреди површину свог стола и своје собе.
  2. Претвори у основну јединицу мере:

193 cm^{2}=______                         0.03 km^{2}=_______

                                 5 a=______                               0.26 h=_______

   60.1 dm^{2}= ______                        2005 mm^{2}=______

Мерење и одређивање запремине

Запремина је изведена физичка величина.

Ознака је: V             јединица мере : V= m3

Деф: Један метар кубни је запремина коцке чије су странице дужине један метар.

 Мање јединице мере од m3:

дециметар кубни: 1m3 =  10dm 10dm 10dm= 1 000dm3

центиметар кубни: 1m3=  100cm100cm100cm= 1 000 000cm3

  За мерење запремине течности користи се  и литар и милилитар.

1l=1dm;          1ml= 1cm3

Мерење запремине течности

Запремина течности мери се директно мензуром.

Одређивање запремине чврстих тела правилног облика

Мери се дужина страница и уврштава се у формулу.

Запремина коцке:    Vk= a ∙ a ∙ a= a3            

Запремина квадра:    Vkv = abc

Мерење запремине чврстих тела неправилног облика

Мери се помоћу мензире и уврсти у формулу:                     Vтела=Vukupno –VH2O

Мерење времена

Време је основна физичка величина. 

Ознака за време је: t                  Јединица мере за време је: t=s

Веће јединице мере од секунде су: 1Dan=24h;      1h=60min=3600s;      1min=60s 

Мање јединице мере : 1s=1000ms;    1s=1000 000µs

Свака природна појава има свој почетак и крај и време трајања.

Тренутак- t показује када нека појава почиње или се завршава.  Временски интервал-Δt показује колико нека појава траје.

Пример: Воз креће у два сата (тренутак), воз путује два сата (интервал).

Време меримо: хронометром, метрономом, пешчаниом сатом...