Merenje dužine. Određivanje površine. Merenje i određivanje zapremine. Merenje vremena

Мeрење дужине

Дужина је основна физичка величина.
Ознака за дужину је: l може се користити и : d, h, s, r… Јединица мере за дужину је: l =m-метар

Деф: Један метар је растојање између две црте на праметру тј. еталону.

Праметар или еталон. Чува се у заводу за мере и тегове у Севру крај Париза. Направљен је од специјалног материјала, легуре иридијума и платине и специфичног је облика. Чува се на тачно одређеној температури да се не би деформисао или мењао димензију.

Већа јединица мере од метра је : 1km=1000 m

Мање јединице мере од метра су: 1m=10dm

1 m=100 cm

1 m=1000 mm

1m=1000 000 μm

Дужину меримо: Лењиром, метарском траком, помичним мерилом са нонијусом, микрометарским завртњем, ласером...

Изазов:

Измери дужину своје собе и стола.
Претвори у основну јединице мере.

3,7 dm=_________ 200 mm=________

45 cm=_________ 89 dm=_________

0,4 km=_________ 247 cm=___________

2347,5 μm=_________ 13 km=___________

Одређивање површине

Површина је изведена физичка величина.

Ознака за површину је: S,

јединица мере: $m^{2}$

Деф:један метар квадратни је површина квадрата чије су странице дужине један метар.

Веће јединице мере од 1 $m^{2}$ : 1k $m^{2}$ =1000m·1000m=1000 000 $m^{2}$

1ha= 100m·100m=10 000 $m^{2}$

1ar =10m·10m= 100 $m^{2}$

Мање јединице мере од 1 $m^{2}$ : 1 $m^{2}$ =10 dm·10dm= 100 d $m^{2}$

1 $m^{2}$ = 100 cm ·100cm = 10 000 c $m^{2}$

1 $m^{2}$ = 1000 mm ·1000 mm = 1000 000 m $m^{2}$

Одређивање површине правилних облика своди се на мерење дужине и уврштавање у формулу:

Квадрат: S= a·a =а² Правоугаоник: S=a·b

Одређивање површине неправилних облика

Неправилини облици се изделе на квадратиће, познатих површина и они се саберу. Што су ситнији квадратићи одрђивање је прецизније.

ИЗАЗОВ:

Одреди површину свог стола и своје собе.
Претвори у основну јединицу мере:

193 c $m^{2}$ =______ 0.03 k $m^{2}$ =_______

5 a=______ 0.26 h=_______

60.1 d $m^{2}$ = ______ 2005 m $m^{2}$ =______

Мерење и одређивање запремине

Запремина је изведена физичка величина.

Ознака је: V јединица мере : V= m³

Деф: Један метар кубни је запремина коцке чије су странице дужине један метар.

Мање јединице мере од m³:

1m³⁼10dm 10dm 10dm⁼1000dm³

1m³⁼ 100cm100cm100cm⁼1000000cm³

За мерење запремине течности користи се и литар и милилитар.

1l⁼1dm³; 1ml⁼1cm³

Мереље запремине течности

Запремина течности мери се директно мензуром.

Одређивање запремине чврстих тела правилног облика

Мереи се дужина страница и уврштава се у формулу.

Запремина коцке: P_k⁼a ∙ a a⁼a³

Запремина квадра:P_kv⁼abc

Мерење запремине чврстих тела неправилног облика

Мери се помоћу мензире и уврсти у формулу: Vтела⁼V_ukupno–V_H2O

Мерење времена

Мерење времена

Време је основна физичка величина.

Ознака за време је: t Јединица мере за време је: t=s

Веће јединице мере од секунде су: 1Dan=24h; 1h=60min=3600s; 1min=60s

Мање јединице мере : 1s=1000ms; 1s=1000 000µs

Свака природна појава има свој почетак и крај и време трајања.

Тренутак- t показује када нека појава почиње или се завршава. Временски интервал-Δt показује колико нека појава траје.

Пример: Воз креће у два сата (тренутак), воз путује два сата (интервал).

Време меримо: хронометром, метрономом, пешчаниом сатом...