Мерење интензитета силе динамометром. Земљина тежа и тежина тела.

Мерење интензитета силе динамометром. Земљина тежа и тежина тела.
На слици је приказана справа за мерење силе, динамометар. У у провидној цеви се налази опруга,  нацеви су исписани подеоци где се очитава вредност силе.
Справа за мерење силе, ДИНАМОМЕТАР.

Мерење силе динамометром

  Справа за мерење интензитета (јачине) силе назива се динамометар. Он ради на принципу истезања еластичне опруге. 

Када је опруга неистегнута њена дужина је-lo, Ако се на опругу стави тег она се истегне. l1 -је дужина истегнуте опруге. ΔX1 је разлика у дужини неистегнуте и истегнуте опруге тј. заколико се опруга истегла. Када се дода више тегова истезање је све веће и сразмерно је тежини тегова.

Мерење силе помоћу истезања опруге. Приказана је опруга која се истеже све више што је терет већи.
Мерење интензитета силе. Баждарење опруге.

Што је тело теже истезање је веће. Колико пута се повећа јачина силе толико пута се повећа издужење опруге. Кажемо да је издужење сразмерно јачини силе. Тада важи: 

или

сразмерност јачине силе са издужењем опруге

 Пример задатка:

Изазов:

Земљина тежа

Деф: Земљина тежа ( гравитациона сила Земље) је сила којом Земља привлачи сва тела да на њу падају и Месец да око ње кружи.

Сила Земљине теже Fg је на свакој тачки на Земљи, усмерена вертикално наниже ка центру Земље у правцу њеног полупречника.

Смер вектора земљине теже на разлишитим местима на Земљи. Усмерен ка центру дуж полупречника.
Правац и смер гравитационе силе.

Земљина тежа привлачи и молекуле ваздуха. То је и разлог зашто се ваздучни омотач, атмосфера налази ок Земље. Са повећаљем растојања гравитациона сила је слабија. Зато је атмосфера све ређа са повећањем растојања. Већ са променом надморске висине у ушима осећамо разлику у притиску ваздуха.

Слојеви атмосфере око Земље. Разређивање ваздуха.
Ваздух се разређује са повећањем растојања.

Када држимо тела у руци, осећамо њихову тежину.

Деф: Тежина тела је сила којом тело притиска подлогу или затеже конопац о који је обешено услед гравитационе силе.

Вектор тежине и Земљине теже приказани на кугли.
Тежина и Земљина тежа.

Земљина тежа и тежина имају исти правац смер и интензитет, а различиту нападну тачку. Тежина делује на подлогу и на место вешања конопца, а Земљина тежа делује на тела, тј. на њихов центар масе.

Тежина се обележава са Q, јединица мере јој је N -њутн, јер је у питању сила, а формула је:
Q=mG
где је: m-маса тела, G-јачина гравитационог поља Земље. Гравитационо поље Земље јаче је на половима него на екватору јер је екватор на већем растојањау од полова. Просечна вредност јачине гравитационог поља Земље је 9,81 N/kg приближно 10 N/kg.

Земљина тежа.