У животу под радом сматрамо различите појмове физички рад, умни рад... Ношење терета, као и само његово држање, читање књиге... У физици то није тако. Сила врши механички рад када покреће тела или их деформише. Ако се тело не помера или се не деформише, без обзира што на њега делује сила, не врши се рад. Одатле је дефиниција механичког рада:
Деф: Механички рад је деловање силе дуж неког пута.
Јединица мере за рад је џул: (A)=Nm=J
Назив је добила по енглеском научнику Џејмсу Џулу који је проучавао топлотне појаве.
Деф: Рад има вредност од 1Ј ако сила од 1N помери тело на растојање од 1m.
Рад може бити: позитиван, негативан и једнак нули.
1. Рад је позитиван када сила делује у смеру кретања и убразава тело. Пример су вучне силе, или силе које гурају тела.
2. Рад је негативан када сила делује супротно од смера кретања и успорава тело. Пример је сила трења и отпор средине.
3. Рад је једнак нули када сила делује нормално на правац кретања и не утиче на његово кретање. Ако се тело креће у хоризонталном правцу рад гравитационе силе је једнак нули.
Рад силе Земљине теже
Сила Земљине теже врши позитиван рад када се тело креће вертикално наниже ( убрзава га), а негативан рад кад се тело креће вертикално навише (успорава га). Рад силе теже је једнак нули када се тело креће у хоризонталном правцу.
Формулу за рад силе Земљине теже добијамо када у основну формулу за рад убацимо формулу за силу теже и уместо пређеног пута висину.
- m-маса
- g-гравитационо убрзање Земље 9.81m/s2
- h-висина
Рад силе трења
Сила трења је увек усмерена супротно од кретања и увек успорава тела при кретању. Зато је њен рад увек негативан.
- m-маса
- g-гравитационо убрзање Земље 9.81m/s2
- µ-коефициент трења
- s-пређени пут
