Трење се јавља између тела и подлоге и усмерено је супротно од кретања. Сила трења одређује величину трења. Зато увек успорава тела при кретању. Када би смо погледали под микроскопом и тело и подлога имају неравнине које улазе једне у друге и успоравају кретање. Постоји три врсте силе трења.
То су:
- трење мировања
- трење клизања
- трење котрљања
Трење мировања је најјаче па затим клизања и најслабије је трење котрљања.
Сила трења клизања и котрљања
Трење зависи од:
1. тежине тела (код тежих тела трење је јаче)
2. врсте материјала од кога су направљени и тело и подлога Неки материјали су више глатки а неки храпави)
3. њихове углачаности (један исти материјал може се лепо углачати и на тај начин му се смањити трење или се оставити храпав)
4. запрљаности ( ако на лед бацимо песак или шњунак прљањем површине повећавамо трење)
Трење не зависи од величине додирне површине.
Формула за трење је:
где је N нормална сила (сила реакције подлоге на тежину тела ) N=mg;
је коефициент трења и зависи од врсте материјала тела и подлоге. Нема јединицу мере.
Ако хоћемо да смањимо трење клизања онда површине подмазујемо или замењујемо трењем котрљањем.
Ако хоћемо да повећамо трење, повећавамо храпавост површине, запрљамо површину или користимо материјал са већим трењем.
