У свакодневном животу наилазимо на различите врсте енергије: светлосну, топлотну, енергију ветра, воде... У физици под појмом енергија сматрамо: Енергија је својство тела да изврши рад. Тела која имају енергију могу да изврше рад, а тела која је немају не могу.
Под механичком енергијом сматрамо две врсте енергије кинетичку и потенцијалну.
Кинетичка енергија
Кинетичка енерегија је енергија кретања. Имају је тела у покрету, а немају је када се зауставе. Пример су елисе мотора које врше рад када се окрећу, што се брже окрећу извршени рад је већи.
Ek=mv2/2
- m-маса тела
- v-брзина
Пример: Куглице у билијару које се крећу могу да покрерћу друге куглице. Ако се крећу брже изврши се већи рад. Рад се повећава и са повећањем масе куглице.
Потенцијална
Потенцијална енергија је енергија положаја. Тело има гравитационо потенцијалну енергију када се налази на некој висини и захваљујући томе може да изврши рад.
Формула за гравитационо потенцијалну енергију је:
Еp=mgh
- m- маса
- g-гравитационо убрзање
- h-висина на којој се тело налази
Пример: Када се чекић подигне на већу висину има већу потенцијалну енергију и може да изврши већи рад. Ако се са веће висине спустимо бициклом, дужи пут ћемо прећи.
Јединица мере за све врсте енергија као и за рад је Џул- Ј
Веза између промене механичке енергије тела и извршеног рада.
Када тело врши рад троши му се енергија (претвара се у друге видове) или долази до губитака због трења и отпора средине. Тај извршени рад једнак је утрошеној енергији тј. разлици енергија на крају и почетку вршења рада.
А=Ek2-Ek1
Пример: Када бацимо лопту у вис брзина јој се смањује и извршени рад једнак је разлици потенцијалних енергија. Рад ће бити негативан. Зашто? Одговор је ....
А=Ep2-Ep1
Пример: Када тело слободно пада са неке висине висина му се смањује. Извршени рад једнак је разлици потенцијалних енергија.
Закон одржања механичке енергије
Енергија се не може ни створити ни уништити већ се само може претворити из једног облика у други.
Укупна механичка енергија једнака је збиру кинетичке енергије и потенцијалне.
Eu=Ek+Ep
Приликом слободног пада потенцијална енергија се претвара у кинетичку. У највишој тачки кинетичка енергија је највећа јер је највећа висина, кинетичка је једнака нули јер нема почетну брзину. Током падања висина се смањује, а брзина повећава пре самог удара о подлогу кинетичка енергија је максимална а потенцијална једнака нули.
