Веза између силе, масе и убрзања.
Енглески научник Исак Њутн дао је допринос не само физици него математици и астрономији. У физици су најпознатија њефова три закона и закон гравитације. Код свог другог закона је проучавао везу између силе, масе и убрзања. То је извео помоћу два експеримента. Из ових експеримената произлази Други Њутнов закон, закон кретања или закон силе.
I Експеримент:
Проверавао је како убрзање зависи од силе која на тело делује. У овом експерименту маса тела се не мења. Силу је повећавао тако што је додавао тегове који својом тежином вуку тело. Из овога је закључио да је убрзање сразмерно сили, што значи колико пута је већа вучна сила толико пута ће бити веће и убрзање.
II Експеримент:
У овом експерименту је проверавао како убрзање зависи од масе тела. У овом експерименту сила се не мења, остаје иста. Додавао је тегове на колица и тиме им повећавао масу. Закљућио је да је убрзање обрнуто сразмерно маси. Колико је пута већа маса тела толико пута је мање убрзање.
Из ова два експеримента произлази Други њутнов закон, закон кретања.
Деф: Убрзање које тело добија при кретању сразмерно је сили која на њега делује, а обрнуто сразмерно маси тог тела.
Ако из претходне формуле изразимо силу добијамо:
Други Њутнов закон сада гласи:
Деф: Сила која делује на тело при кретању једнака је производу масе и убрзања тог тела.
Овај обик је значајан јер се из њега дефинише јединица мере њутн. Без убрзања дефиниција њутна није била могућа.
Деф: Сила има јачину од једног њутна када тело масе један килограм убрзава убрзањем од један метар у секунди на квадрат.
