Одбијање светлости
Одбијање светлости је појава у којој се светлост која пада на неку површину одбија о њу и простире у другом правцу. Ова појава се још назива и рефлексија. Закон одбијања светлости гласи:
Деф: Упадни угао једнак је одбојном углу. Упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни.
Када светлост пада на раван под правим углом враћа се по истом правцу, у складу са законом одбијања.
Два основна типа одбијања су огледалско и дифузно одбијање.
Код огледалског одбијања паралелни зраци светлости после одбијања о површине остају паралелни, што код дифузног одбијања није случај.
У оба случаја важи закон одбијања светлости.
Равно огледало
Равно огледало је углачана равна површина о које се одбијају највећи део упадних зрака.
Код равног огледала лик је :
- Исте величине
- На истом растојању
- Усправан
- Замишљен или имагинаран (настаје у продужетку замишљених зрака)
Равно огледало се користи за израду перископа или калеидоскопа.