Одбијање светлости. Закон одбијања. Равно огледало.

Одбијање светлости

Одбијање светлости је појава у којој се светлост која пада на неку површину одбија о њу и простире у другом правцу. Ова појава се још назива и рефлексија. Закон одбијања светлости гласи:

Деф: Упадни угао једнак је одбојном углу. Упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни.

Закон одбијања светлости. Упадни угао, одбојни угао, упадни зрак, одбојни зрак и нормала леже у истој равни. Леже у равни једног стакла.
Закон одбијања светлости. Упадни угао, одбојни угао, упадни зрак, одбојни зрак и нормала су у истој равни, у равни једног стакла.

Када светлост пада на раван под правим углом враћа се по истом правцу, у складу са законом одбијања.

Одбијање светлости која пада нормално на површину. Зрак се враћа по истом правцу.
Одбијање светлости која пада нормално на површину. Враћа се по истом правцу.

Два основна типа одбијања су огледалско и дифузно одбијање.

Одбијање огледалско и дифузно.
Одбијање огледалско и дифузно.

  Код огледалског одбијања паралелни зраци светлости после одбијања о површине остају паралелни, што код дифузног одбијања није случај.

  У оба случаја важи закон одбијања светлости.

Равно огледало

Равно огледало је углачана равна површина о које се одбијају највећи део упадних зрака.

Код равног огледала лик је : 

  1. Исте величине
  2. На истом растојању
  3. Усправан
  4. Замишљен или имагинаран (настаје у продужетку замишљених зрака)

Равно огледало се користи за израду перископа или калеидоскопа. 

Одбијање свертлости од равно огледало. Види се стрелица и њен лик који је исте величине, усправан, на истом растојању и имагинаран.
Имагинаран лик настаје у продужетку замишљених зрака.